Životopis

Mirjana Bulatović

Мирјана Булатовић рођена је 19. јуна 1958. године у Ловћенцу (Војводина). Завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а осећање странца искусила је у Лондону, живећи у британској престоници четрнаест месеци (1985. и 1986). Дамаре отаџбине, матерњег језика и православне вере најдубље је осетила у току четири месеца живота у Манастиру Враћевшници, крајем 1988. и почетком 1989. године. На том светом месту, живећи напоредо с монахињама, у конаку без огледала, умила се изнутра, ослободила новинарства, и определила се за Београд као свој град. Од 1989. живи у Београду, углавном као слободни уметник. Почетком 2001. изабрана је за уредника Трибине Француска 7 Удружења књижевника Србије, чији је члан од 1987. године. Током 2002. године уређивала је односе са јавношћу у Гутенберговој галаксији. Последњих година Мирјана Бултовић уређује дечје стране у Источнику, листу Српске православне епархије канадске. Објавила је више од двадесет књига поезије и прозе:

Стопало на дну света, поезија; Матица српска, Нови Сад, 1984;

Молитва Хуане Инес од Крста, поезија; Дневник, Нови Сад, 1987;

Прасведок, поезија; Нолит, Београд, 1990;

Ђаво у праху – исповести наркомана, А-Ш дело, Београд, 1991; Гутенбергова галаксија, Београд 2002. (друго, допуњено издање); Завет, Београд, 2004. (допуњено, трће и четврто издање);

Будући древни народе, поезија; Научна књига, Београд, 1993;

Песме за дипломирану децу, Књижевна заједница Новог Сада, 1994;

Песме за дипломирану децу, друго, допуњено издање, Нови Сад, 1995;

Хотел Земља, поезија; Купола, Београд, 1995;

Лепа села лепо горе (записи са снимања истоименог филма, уз истините ратне приче) – четири издања, 1995. и 1996;

Хеј, ванземаљци!, поезија за децу; Матица српска, Нови Сад, 2000;

Поправни дом за родитеље, поезија за децу; Рад, Београд, 2001;

Хитна књига, поезија за децу; Просвета, Београд, 2003 године; друго издање – Просвета, 2004;

Салон за негу душа, поезија; Итака, Београд, 2005; друго издање – Артист, Београд, 2006;

Ко је ставио мирис у лук? – изабране мисли дечака Матије (бележене током пет и по година дечаковог одрастања), Београд, 2005;

Школа љубави, поезија за децу; Завет, Београд, 2006. године; друго издање – Прво слово, Београд, 2007;

Романчић о поштењу, проза за децу; Завод за уџбенике, Београд, 2008;

Хвала аутобусу који није дошао, проза за децу; Артист, Београд, 2008;

Велике мисли малих људи, записи; Источник, Торонто, 2008;

Сањао сам да ми гори школа, поезија за децу; Граматик, Београд, 2010;

Смрт је моја кратког века, поезија; Граматик, Београд, 2010.

Споне, поезија; двојезично, руско-српско издање, Москва – Београд, 2010.

Мирјана Булатовић превела је три књиге поезије са руског језика – „На крају зиме“ и „Једном и заувек“ Андреја Базилевског, и књигу „Вила идола“ Сергеја Шчеглова.