0:00 / 0:00
Vasilisa prekrasna
Išli smo u Afriku
Kako mama kuva
Život je pleten od tankih niti

Љубивоје Ршумовић

Љубивоје Ршумовић (за сву децу: Ршум) рођен је у селу Љубишу, на планини Златибору, 3. јула 1939. године у породици Милесе и Михаила Ршумовића. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду, где је дипломирао 1965. године на Филолошком факултету. Ожењен је, има тројицу синова и троје унучади.

Почео је писати рано, још као основац, у Љубишу. Прве песме је објавио као гимназијалац, 1957. године, најпре у Ужичким 'Вестима', а затим у 'Књижевним новинама'. Данас је један од највећих песника за децу на српском језику. По снази, лепоти израза и трагу у српској култури достигао је висине Змаја, Бранка Ћопића и Душка Радовића.

Ршумовић је радио у Радио Београду, у редакцији програма за децу. Сарађивао је у емисијама 'Уторак вече - ма шта ми рече', 'Суботом у два', 'Весели уторак'. Ту је открио и педагошки приступ који и данас примењује: 'Што пре дете сматраш човеком - пре ће човек и постати!' 1968. прелази у Телевизију и ради познате серије: 'Двоглед', 'Хиљаду зашто' и 'Хајде да растемо'. Написао је, водио и режирао преко шест стотина телевизијских емисија, и једну од наших највећих серија за децу: 'Фазони и Форе'.

Међу бројним Ршумовићевим књигама (има их преко 80), најпознатија дела су му збирке песама: „Ма шта ми рече", „Још нам само але фале", „Домовина се брани лепотом". Добитник је свих највећих књижевних награда и признања, међу којима су: „Невен", „Младо поколење", „Награда Змајевих дечијих игара", „Бранкова награда", „Златни кључић".

Од 1986. до 2002. био је директор Позоришта Бошко Буха. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије.

Ршум живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда.

Мала библиотека је објавила три збирке - игране књиге - Ршумовићевих песама: „Ма шта ми рече", „Још нам само але фале" и „Вести из несвести". Збирке, у којима су сабране све његове најлкепше песме, прочитао је сам Љубивоје Ршумовић, што им даје посебну, непроцењиву лепоту. У Ршумовом читању има искре, осмеха и радости као у данима детињства, као када је, дечаком, састављао прве стихове о Златибору.