Само једна реч може победити сваке године. Само једна може освојити велику пажњу. То није праведно. Мноштво дивних предлога добијених током такмичења „Најбоља нова српска реч” заслужили су да буду прочитани, препознати, размотрени па и коришћени. Књига „Бирајте речи” настала је услед потребе да се исправи та мала неправда. Жеља је да предложене речи наставе своје путовање кроз језик и сусрете у друштвеном простору. Поједине предложене речи биле су мудра решења, неке уметничка дела, неке веома духовите а неке просто и једноставно корисне и потребне. Као покретач, уредник прве године такмичења и све време најближи посматрач бескрајно сам уживао у дивним надахнућима које су учесници слали, као објашњење својих предложених речи.

Књига коју смо спремили управо јесте заједничко дело, наша дигитална народна радиност. Она представља опште друштвено размишљање, разговор, покушај стварања који се истовремено уме, сасвим свесно, граничити и са игром. Потрудили смо се да књига буде весела и радосна, како би у њој уживали и деца и одрасли. Књизи смо додали лепе цртеже и посебно радосне, ћириличне фонтове.

Такмичење је имало значајан шири друштвени одјек. Радосно је одјекивало по интернету, понекада у жустрим расправама. Изазвало је одређено ослобођење у разговору и приступу језику. Тема језика уме да буде лековита, а поседује посебну моћ. Потом се такмичење, кроз речи победнице, прве године Духоклонуће и потом Расаница, на невидљив и непредвидив начин уклопило у друштвено дешавање, прво у општу тугу, потом у буђење друштва и побуну студената. Тим двема посебним речима које су прецизно обележиле свој тренутак придружила се и прва реч коју смо добили ове 2025. године, Студентољубље.

Ликовне стране – колажи представљају дневник целог догађаја. Ту смо саставили плакате, утиске појединаца, интернет објаве, цртеже, опажања, новинске чланке, телевизијска појављивања, поједина надахнућа и размишљања. Са пажњом смо приказали сакупљене утиске, тренутке и догађаје који су се претходно, попут збирке снова, слагали у нашим главама претходне две и по године. Осећао сам да се у тим магновењима садржи још једна прича коју је потребно испричати.

Дугујем огромну захвалност изузетним члановима жирија, дивним, великим људима, чија имена све време, па и данас, држимо обавијене велом тајне. Пристали су да учествују и уложе себе у друштвени догађај наизглед малог домета и важности. Потом новинарима који су здушно подржали и редовно писали о такмичењу. Блиски сарадници који су разматрали, писали, цртали, представљали такмичење у сусрету са застрашујућим, непоћудним зидом јавног мњења, показали су посебну храбност и умност. Захвалан сам својој дивној породици. Уопште, осећам да сам током такмичења срео бројне дивне људе, и да само такви заправо и постоје.

Коначно смо се, на путовању, срели са студентима и њиховом вулканском енергијом. И они, као новостворене речи невини и нежни, у појединим речима су се препознали, пронашли себи израз. Проносили су Расаницу шетајући од села до села Србије. Својом одлучношћу свих ових месеци повели су нас у простор слободе који нисмо умели пронаћи сами, нити смо можда мислили да постоји. Срећан сам зато што се у књизи налазе цртежи два студента на барикадама. Ова књига је првенствено посвећена свим тим дивним младим људима.