Aleksa, аутор са Мала библиотека

Stvaraoci

Sanja Urošević

Aleksandra Urošević rođena je u Prištini 1985. godine. Diplomirala je režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Dragana Elčića.

Član je udruženja dramskih pisaca Srbije. Piše i režira radio drame za Dramski program Radio Beograda i kratke priče za Redakciju programa za decu i mlade, Radio Beograda. Stalni je reditelj emisije „Dobro jutro, deco“, prvog programa Radio Beograda. Stvaralac je dve pozorišne predstave, nekolicine kratkih igranih i dokumentarnih filmova.

Aleksandrin diplomski film „Darija“ osvojio je više nagrada na međunarodnim smotrama kratkog filma, a kratke priče objavljene su u „Antologiji najkraćih priča za decu“ 2009. godine, koju je priredio Igor Kolarov. Drama „Lift“, osvojila je prvu nagradu u kategoriji radio drame na 8. međunarodnom Radio Festivalu u Iranu. Od strane Dramskog programa Radio Beograda nagrađena je poveljom ‘Vitomir Bogić’ za najuspešnijeg mladog stvaraoca u 2007. godini.

Mala biblioteka je objavila kratki diplomski film ”Darija”, i sa Aleksandrom sarađivala na brojnim snimanjima.

Aleksa 8. април 2022.

Ствараоци

Љубивоје Ршумовић

Љубивоје Ршумовић (за сву децу: Ршум) рођен је у селу Љубишу, на планини Златибору, 3. јула 1939. године у породици Милесе и Михаила Ршумовића. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду, где је дипломирао 1965. године на Филолошком факултету. Ожењен је, има тројицу синова и троје унучади.

Почео је писати рано, још као основац, у Љубишу. Прве песме је објавио као гимназијалац, 1957. године, најпре у Ужичким ‘Вестима’, а затим у ‘Књижевним новинама’. Данас је један од највећих песника за децу на српском језику. По снази, лепоти израза и трагу у српској култури достигао је висине Змаја, Бранка Ћопића и Душка Радовића.

Ршумовић је радио у Радио Београду, у редакцији програма за децу. Сарађивао је у емисијама ‘Уторак вече – ма шта ми рече’, ‘Суботом у два’, ‘Весели уторак’. Ту је открио и педагошки приступ који и данас примењује: ‘Што пре дете сматраш човеком – пре ће човек и постати!’ 1968. прелази у Телевизију и ради познате серије: ‘Двоглед’, ‘Хиљаду зашто’ и ‘Хајде да растемо’. Написао је, водио и режирао преко шест стотина телевизијских емисија, и једну од наших највећих серија за децу: ‘Фазони и Форе’.

Међу бројним Ршумовићевим књигама (има их преко 80), најпознатија дела су му збирке песама: „Ма шта ми рече“, „Још нам само але фале“, „Домовина се брани лепотом“. Добитник је свих највећих књижевних награда и признања, међу којима су: „Невен“, „Младо поколење“, „Награда Змајевих дечијих игара“, „Бранкова награда“, „Златни кључић“.

Од 1986. до 2002. био је директор Позоришта Бошко Буха. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије.

Ршум живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда.

Мала библиотека је објавила три збирке – игране књиге – Ршумовићевих песама: „Ма шта ми рече“, „Још нам само але фале“ и „Вести из несвести“. Збирке, у којима су сабране све његове најлкепше песме, прочитао је сам Љубивоје Ршумовић, што им даје посебну, непроцењиву лепоту. У Ршумовом читању има искре, осмеха и радости као у данима детињства, као када је, дечаком, састављао прве стихове о Златибору.

Aleksa 7. април 2022.

Stvaraoci

Goran Novakov

Goran Novakov rođen je u Novom Kneževcu 1969. Crta karikature, slika, piše poeziju za decu i odrasle, pravi skulpture od pruća… Za dečiju predstavu ‘Plavi kit’,uradio je celokupnu scenografiju… Objavio je sledeće knjige:

„Let šašave ptice” (2003.), pesme za decu; „Sve su droge babaroge” (2005.), strip o štetnosti narkotike;„Zrikni svet kroz role đozle” (2011.), pesme za decu (elektronsko izdanje); „Lepo živi miš u bioskopu”, zbirka pesama za decu.

O tome kako je biti umetnik u Srbiji, Goran kaže sledeće:

Umetnik je biti lepo svugde – i na pustom ostrvu, zbog toga jer umetnik razmišlja kao razumno ljudsko biće. Uvek sam zamišljao da je umetnik i dobar čovek, sigurno da postoje i oni koji to nisu, ali opet, umetnost vas prosto tera da budete razumni. Ne možete biti zla osoba, a da radite plemenite stvari. Vi ste slobodan čovek kao umetnik, to je istinska sloboda. To treba razumeti.

Goran Novakov živi i radi u Novom Kneževcu, na severu Vojvodine.

Aleksa 7. април 2022.

Stvaraoci

Ljubivoje Ršumović

Ljubivoje Ršumović (za svu decu: Ršum) rođen je u selu Ljubišu, na planini Zlatiboru, 3. jula 1939. godine u porodici Milese i Mihaila Ršumovića. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao 1965. godine na Filološkom fakultetu. Oženjen je, ima trojicu sinova i troje unučadi.

Počeo je pisati rano, još kao osnovac, u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim ‘Vestima’, a zatim u ‘Književnim novinama’. Danas je jedan od najvećih pesnika za decu na srpskom jeziku. Po snazi, lepoti izraza i tragu u srpskoj kulturi dostigao je visine Zmaja, Branka Ćopića i Duška Radovića.

Ršumović je radio u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Sarađivao je u emisijama ‘Utorak veče – ma šta mi reče’, ‘Subotom u dva’, ‘Veseli utorak’. Tu je otkrio i pedagoški pristup koji i danas primenjuje: ‘Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!’ 1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije: ‘Dvogled’, ‘Hiljadu zašto’ i ‘Hajde da rastemo’. Napisao je, vodio i režirao preko šest stotina televizijskih emisija, i jednu od naših najvećih serija za decu: ‘Fazoni i Fore’.

Među brojnim Ršumovićevim knjigama (ima ih preko 80), najpoznatija dela su mu zbirke pesama: „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Domovina se brani lepotom“. Dobitnik je svih najvećih književnih nagrada i priznanja, među kojima su: „Neven“, „Mlado pokolenje“, „Nagrada Zmajevih dečijih igara“, „Brankova nagrada“, „Zlatni ključić“.

Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta Boško Buha. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije.

Ršum živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

Mala biblioteka je objavila tri zbirke – igrane knjige – Ršumovićevih pesama, „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“ i „Vesti iz nesvesti“. Zbirke u kojima su sabrane sve njegove najlepše pesme, pročitao je sam Ljubivoje Ršumović, što im daje posebnu, neprocenjivu lepotu. U Ršumovom čitanju ima iskre, osmeha i radosti kao u danima detinjstva, kao kada je, dečakom, sastavljao prve stihove o Zlatiboru.

Aleksa 25. март 2022.