Aleksa

Алан Боске, рођен Анатол Биск (28. март 1919. Одеса, Украина – 8. март 1998. Париз), је био Француски песник. 1925. године његова породица се преселила у Брисел, где је студирао на Бриселском универзитету, и потом На Сорбони, у Паризу. Мобилисан је 1940. и борио се у Француској војсци. 1942. године је са породицом избегао у Њујорк, где је прво помагао у уређивању часописа Глас слободне Француске, а потом био добровољац у америчкој војсци током рата. Током рата је постао амерички држављанин, као и држављанин Француске од 1980. године.

Вилијам Шекспир (26. април 1564. – 23. април 1616.) се сматра за највећег писца на енглеском језику. Вилијам се родио и живео је у Стратфорду на реци Ејвон. Имао је три млађа брата и две млађе сестре. Отац му је био произвођач рукавица који је касније постао градоначелник Стратфорда. Када је Вилијам имао 18 година, оженио је Ен Хатавеј, жену осам година старију од њега. Имали су троје деце, Сузану, Хамнета и Џудит. Не зна се како је издржавао своју младу породицу. Неки научници мисле да је био учитељ. Други мисле да је био део глумачког путујућег друштва.

До 1592. Шекспир је радио као писац и глумац у Лондону. Те године Лондон је опустошила пошаст звана црна куга. Позоришта и друга јавна места су затворена како би се зауставило ширење болести. Шекспир се тада у потпуности окренуо писању. Сва своја дела је написао између 1590. и 1613. године и то најмање 40 драмских дела и велики број љубавних песама. Заслужан је за додавање бројних нових речи и израза енглеском језику. Сматра се да је створио преко 1.700 енглеских речи.

Писао је трагедије, комедије и историје. Трагедије су драме које описују пропаст главног јунака. Најпознатије Шекспирове трагедије укључују дела: ”Хамлет”, ”Краљ Лир” и ”Магбет”. Комедије су шаљиве представе које се срећно завршавају. Шекспирове комедије укључују ”Сан летње ноћи” и ”Како вам се свиђа”. Шекспирове историје су драме о моћним историјским личностима као што су енглески краљеви, рецимо Хенри четврти или Ричард други.

Шекспирове драме се и дан данас изводе а његове речи и изрази и дан данас говоре. Шекспир је од значаја и за општи успех Енглеског језика и за његово ширење светом. Драме које је осмислио Шекспир су постале основ за многе касније филмске приче. Многи омиљени дечји и одрасли филмови су заправо само прерушене Шекспирове представе. Рецимо, филм ”Краљ лавова” у великој мери прати причу о Хамлету.

Поред глуме и писања, Шекспир се бавио и пословном страном позоришта, које је тада било најважнија сценска уметност, попут филма у данашње доба. Обогатио се. Шекспир се повукао из позоришта око 1610. Вратио се у свој родни град Стратфорд на Ејвону. Ту је и преминуо 23. априла 1616. године. До његове смрти тек су поједине његове драме објављене. По Шекспировој смрти, његови пријатељи и поштоваоци су сакупили све његове драме и објавили их седам година касније, 1623. gодине.

Мала библиотека је објавила приређено скраћено играно издање трагедије Магбет, као и драмe ”Јулије Цезар” и ”Ромео и Јулија”, у преводу Светислава Стефановића.

Антоан де Сент Егзипери, (1900. – 1944.), француски ваздухопловац и писац. Мали принц, бајка за децу и одрасле, кључно је дело светске књижевности.

Сент Егзипери је потекао из осиромашене племићке породице. Као сиромашан ђак, пао је на пријемном испиту за Поморску школу. Потом је учио архитектуру на Школи за лепе уметности. Године 1921. примљен је у француско ваздухопловство, тада још у раном развоју. Годину дана касније постаје војни ваздухопловац. Учестовао је у успостављању ваздушне поште преко северозападне Африке, јужног Атлантика и Јужне Америке. Током 1930-их радио је као пробни ваздухопловац, за Авио Француску и као дописник за Париски вечерњи лист. Упркос трајним озледама услед тешких летачких несрећа, почетком другог светског рата, године 1939. постаје ваздухопловац – извиђач. По паду Француске (1940.) одлази у Сједињене Државе где остаје до 1943. Ггодине. Враћа се у Европу и наставља летење са својом ваздухопловном јединицом у Медитеранском ваздушном бојном простору. Године 1944. полетео је из ваздушне луке Корзика на извиђачки задатак изнад Француске. Није се вратио. Шездесет година касније, у близини Марсеја, пронађена је олупина за коју се претпоставља да је била његов ваздухоплов. Претпоставља се да га је оборио непријатељски ловац, иако узрок пада не може бити тачно утврђен.

Сент-Егзипери је у летењу пронашао богато надахнуће за своје књижевно дело. Ваздухоплов је полуга за истраживање света и откривање људске природе. Мали принц, савремена бајка, написана је током боравка у САД и објављена 1943. године. Украшена је пишчевим цртежима. Једноставна прича говори причу о детету које путује свемиром стичући мудрост.

Приповедач је пилот који је слетео у пустињу. Наилази на дечака. Током наредних неколико дана, мали принц прича приповедачу о свом животу. Кренувши са свог астероида где живи уображена ружа, Мали принц путује и среће на астероидима низ одраслих особа: краља, уображенка, пијаницу, пословног човека, свећара, научника. Дошавши на Земљу мали принц сусреће змију, ружичњак и лисицу.

Бајка Мали принц говори и о одраслима и о деци. Одрасли су безнадежно ускогруди, ограничени својим позивом, слабостима или незнањем. Деца, коју оличава мали принц, су отворена и спремна да истражују свет око себе и у себи. Једна од порука Малог принца је изражена у реченици која каже: „Само срцем се може добро видети: оно што је заиста важно, оку је невидљиво.”

Мали принц је објављен у априлу 1943. Књижевни свет није био сигуран шта да мисли: није било јасно да ли је књига намењена деци или одраслима! На крају је прича одјекнула код читалаца свих узраста. Уочене су поједине сличности између ликова и догађаја из Малог принца и живота његовог писца. Бајка је написана током боравка у САД, током трајања другог светског рата. Сент-Егзипери је гајио уверење да је једини трајни разлог за живот човека као складиште вредности цивилизације, веровање које је ратом уздрмано. Као и приповедач, и Сент-Егзипери је доживео авионску несрећу у пустињи. Његова супруга се, кажу, понашала слично принчевој ружи. Приповедач и Мали принц су посматрани као изрази и вишестрани одрази самог Сент Егзиперија.

——–

Мала библиотека је обавила играну књигу Мали принц, у сјајном преводу Мирјане Вукмировић, дивног преводиоца и врхунског песника. Књигу је прочитао Раде Ћосић, укупног трајања 116 минута.

Перо Зубац (Невесиње, Југославија, 30. маја 1945. године) је српски књижевник. Основну школу завршио у родном месту Невесињу, а експерименталну гимназију у Лиштици и Зрењанину. Студирао књижевност јужнословенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је 30 књига поезије, 17 књига песама за децу, једну књигу есеја, књигу пародија на југословенско песништво, 12 антологија југословенског и страног песништва.

Био је главни уредник студентског листа ИНДЕКС, главни и одговорни уредник часописа за културу ПОЉА, у Новом Саду, уредник загребачке ревије ПОЛЕТ, уредник скопске МИСЛЕ, сарадник бројних југословенских ревија, часописа и листова. Као новинар, имао је своје колумне и фељтоне у „Борби” (Београд), „Побједи” (Подгорица), „Свијету” и „Недјељи” (Сарајево), „Оку” (Загреб), „Дневнику” (Нови Сад), „Полету” (Загреб), „Раду” (Београд), „Гласу омладине” (Нови Сад), „Уни” (Сарајево), „Суботичким новинама” (Суботица)…

Као телевизијски аутор и уредник написао је и остварио преко четири стотине сценарија за документарне, музичке, забавне, уметничке и емисије за децу и младе. Био је уредник је популарних серијала за децу: „Музички тобоган” и „Фазони и форе”.

СМС приче – Игор Коларов

Јанко Веселиновић (Салаш Црнобарски, 13. мај 1862 – Глоговац, Мачва 26. јун 1905) био је српски књижевник.

За две деценије књижевног стваралаштва објавио је 127 приповедака, два романа, два започета романа и два позоришна дела.

Породица Веселиновић је у Мачву доселила из Херцеговине у 18. веку. Настанила се у тадашњем Агином Салашу, који данас носи име Салаш Црнобарски, недалеко од Богатића. Јанков отац Милош Веселиновић рођен је 1837. године и за разлику од свог деде и оца није постао ратар, него свештеник. Оженио је Јелисавету Поповић, ћерку свештеника из Бадовинаца. Имали су шесторо деце. Јанко је био прво дете.

Јанко је завршио основну школу у селу Глоговцу. Иако врло несташан, био је и одличан ђак. Волео је музику и књиге, и певао је у цркви. Након основне школе уписао је гимназију у Шапцу. Матурирао је 1878. године као најбољи ђак. Отац је желео да Јанко настави његов позив, те је уписао богословију у Београду. Јанко је напустио богословију за учитељску школу коју такође није завршио. Почео је да ради у позоришту.

1880. године додељена му је учитељска служба у селу Свилеува код Коцељева. Ту је почео да пише своја прва дела. Иако речи нису долазиле лако, упорност и преданост су му се исплатили.

Васелиновић се често селио између Београда, Беча, Шапца и Мачве. Васкада је био велики боем, волео је проводити време по кафанама. Учествовао је у кратком Српско-бугарском рату 1885. године.

Писао је за позориште, и глумио у представама „Подвала“, „Ђида“ и „Девојачка клетва“. Са Браниславом Нушићем написао је веселу игру „Чучук Стана“. У позоришту су игране Веселиновићеве представе „Јадац“, „Код врачаре“, „Хајдук Станко“, „Деоба“, „Момче“, „Дукат на главу“ и „Кумова клетва“.

Најпознатије Веселиновићево дело је роман „Хајдук Станко“, објављен 1896. године. У њему Веселиновић описује Први српски устанак у Мачви. Веселиновић осликава поноситост и неукротивост српског јунака у тешкој борби против Турака, као и живот током устанка. Роман је наишао на одличан одзив али постаје посебно славан после Другог светског рата. „Хајдук Станко“ је доживео стотине издања и бројне преводе.

Јанко Веселиновић је преминуо од туберкоулозе јуна 1905., са тек навршене 43 године.

Џејмс Метју Бари, (енгл. James Matthew Barrie) познатији као Ј. М. Бари (1860 – 1937). Рођен је 1860. године као девето дете у великој шкотској радничкој породици. У својој седмој години несрећним случајем губи брата, што је имало велики утицај, како на њега, тако и на родитеље. Лик брата је преточио у Петра Пана, дечака који је одбијао да одрасте. Његова најважнија дела су: „Мали посланик“ (1897), „Дивна улица“ (1902), „Дивни Кричтон“ (1902), „Петар Пан“ и „Шта свака жена зна“ (1908).

Луис Керол, (право име Чарлс Латвиџ Доџсон), је био математичар, а бавио се и књижевношћу, фотографијом, медицином и науком. Рођен је 1832. годино. Његово књижевно дело одликују необични хуморни и назамисливи обрти. Био је велики мајстор маште, близак деци и проводио је сваки слободан тренутак у њиховом друштву. За децу је стварао и логичке игре и слагалице. Алиса у земљи чуда описује свет са друге стране знаног – са друге стране огледала. Дело је посебне вредности у дечјој књижевности, које својом маштовитошћу и чаролијом и данас плени и децу и одрасле.