Јанко Веселиновић (Салаш Црнобарски, 13. мај 1862 - Глоговац, Мачва 26. јун 1905) био је српски књижевник.

За две деценије књижевног стваралаштва објавио је 127 приповедака, два романа, два започета романа и два позоришна дела.

Породица Веселиновић је у Мачву доселила из Херцеговине у 18. веку. Настанила се у тадашњем Агином Салашу, који данас носи име Салаш Црнобарски, недалеко од Богатића. Јанков отац Милош Веселиновић рођен је 1837. године и за разлику од свог деде и оца није постао ратар, него свештеник. Оженио је Јелисавету Поповић, ћерку свештеника из Бадовинаца. Имали су шесторо деце. Јанко је био прво дете.

Јанко је завршио основну школу у селу Глоговцу. Иако врло несташан, био је и одличан ђак. Волео је музику и књиге, и певао је у цркви. Након основне школе уписао је гимназију у Шапцу. Матурирао је 1878. године као најбољи ђак. Отац је желео да Јанко настави његов позив, те је уписао богословију у Београду. Јанко је напустио богословију за учитељску школу коју такође није завршио. Почео је да ради у позоришту.

1880. године додељена му је учитељска служба у селу Свилеува код Коцељева. Ту је почео да пише своја прва дела. Иако речи нису долазиле лако, упорност и преданост су му се исплатили.

Васелиновић се често селио између Београда, Беча, Шапца и Мачве. Васкада је био велики боем, волео је проводити време по кафанама. Учествовао је у кратком Српско-бугарском рату 1885. године.

Писао је за позориште, и глумио у представама „Подвала“, „Ђида“ и „Девојачка клетва“. Са Браниславом Нушићем написао је веселу игру „Чучук Стана“. У позоришту су игране Веселиновићеве представе „Јадац“, „Код врачаре“, „Хајдук Станко“, „Деоба“, „Момче“, „Дукат на главу“ и „Кумова клетва“.

Најпознатије Веселиновићево дело је роман „Хајдук Станко", објављен 1896. године. У њему Веселиновић описује Први српски устанак у Мачви. Веселиновић осликава поноситост и неукротивост српског јунака у тешкој борби против Турака, као и живот током устанка. Роман је наишао на одличан одзив али постаје посебно славан после Другог светског рата. „Хајдук Станко“ је доживео стотине издања и бројне преводе.

Јанко Веселиновић је преминуо од туберкоулозе јуна 1905., са тек навршене 43 године.