0:00 / 0:00
Radio Komarac
Priče i pesme pred spavanje: Deda
Mala biblioteka pred spavanje
365 priča iz Biblije: Priča o postanju
365 priča iz Biblije: Izgubljeni raj
Radio Komarac
365 priča iz Biblije: Vavilonska kula
365 priča iz Biblije: Priča o Mojsiju
Radio Komarac
365 priča iz Biblije: David ubija Golijata
365 priča iz Biblije: Silni Samson
Radio Komarac
Pesme Male biblioteke: Kako mama kuva (Goran Novakov)
Pesme Male biblioteke: Puž (Milovan Danojlić)
0:00 / 0:00
Radio Komarac Džingl
Priče i pesme pred spavanje: Deda
Mala biblioteka pred spavanje
Radio Komarac Džingl
365 priča iz Biblije: Priča o postanju
Radio Komarac Džingl
365 priča iz Biblije: Izgubljeni raj
365 priča iz Biblije: Vavilonska kula
Radio Komarac Džingl
365 priča iz Biblije: Priča o Mojsiju
365 priča iz Biblije: David ubija Golijata
Radio Komarac Džingl
365 priča iz Biblije: Silni Samson
Kako mama kuva (Goran Novakov)
Puž (Milovan Danojlić)
0:00 / 0:00
Išli smo u Afriku

Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić (1932. Mokrin - 1986. Novi Sad) je ostao upamćen kao pesnik nežnih reči koji nas uči o ljubavi, detinjstvu i životu. Rodio se u selu Mokrinu na severnom Banatu. U Mokrinu je završio osnovnu školu. Gimnaziju je učio u Kikindi i Pančevu.

Prvu pesmu objavio je 1948. godine kao 16-godišnjak, a prvu knjigu pesama dve godine kasnije. Posle mature je radio kao tehničar u Narodnom pozorištu u Beogradu. U Beogradu upisuje studije slovenske istorije i umetnosti. Odlazi u vojsku. Po povratku iz vojske odlučuje da se ženi i napušta studije. Od 1951. godine počinje da radi kao novinar u „Pančevcu”.

Od 1954. god. započinje svoju dugogodišnju saradnju sa novosadskim listom „Dnevnik”. Bio je neko vreme urednik revije za džez i zabavu “Ritam”, obnovio je i bio glavni urednik časopisa za decu „Neven”… Novinarstvo mu je omogućavalo da putuje i u isto vreme piše o kulturi. Njegovi novinski članci su se velikim iščekivanjem čitali, a pisao je i redovne članke „Obično petkom” i „Žurnal Miroslava Antića”.

Prva Antićeva pesma „Majka” objavljena je 1948. godine u časopisu „Mladost”. Dve godine kasnije, sa osamnaest, objaviće zbirku pesama „Ispisano za proleće”, a potom slede knjige: „Nasmejani svet”, „Plavo nebo”, „Roždestvo tvoje”, „Šašava knjiga”, „Koncert za 1001 bubanj”, „Izdajstvo lirike”, „Mit o ptici”… za decu „Plavi čuperak”(1965), „Garavi sokak”, „Prva ljubav”, „Živeli prekosutra”, „Horoskop”… roman „Stepenice straha”… dramski tekstovi „Parastos u belom”, „Ženidba na oglas”, „Otužni marš”. Radi na igranim filmovima „Sveti pesak”, „Doručak sa đavolom” (Zlatna arena za scenario), „Široko je lišće”, i dokumentarcima „Trojica iz starog Sombora”, „Spomenik”, „Hajde da rastemo”…

Mika Antić je ovako opisivao svoj život: „Radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio sa kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije. Imam i neke nagrade i priznanja. Dve "Nevenove". Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list "Ritam" ili uređivao Zmajev "Neven".”

Antić je bio opšte poznat i voljen i priznat pesnik. Živeo je svoj stih i bio poznat kao boem. Antićeve pesme su satkane od ljubavi („ljubav je jedini vazduh koji sam udisao” ) i lepih reči („osmeh je jedini jezik koji sam razumeo”).

—----

Mala biblioteka je objavila igranu knjigu „Plavi čuperak”, koja sadrži zvučne zapise niza njegovih najlepših pesama, koje čita sam Mika Antić.